Хиландар – непрекидна српска карика

Манастир Хиландар на Светој гори основан је 1198. године, када је Свети Сава добио дозволу тадашњег васељенског патријарха да на том месту подигне манастир који ће постати духовно средиште српског народа.

Оснивање Хиландара догодило се пре него што је Српска православна црква стекла аутокефалност, због чега се овај манастир често описује као једина непрекидна српска карика кроз историју. Током векова, како су истицали многи српски духовници, међу њима и владика Николај и отац Јустин, Хиландар је остао једина српска институција која постоји без прекида од свог оснивања до данас.

За више од осам векова постојања, манастир је опстајао упркос историјским променама и нестајању бројних државних и црквених институција. Управо због тог континуитета, Хиландар има посебно место у српској историји и духовности.

Како је Хиландар добио име

Када је Свети Сава стигао на место данашњег манастира, ту се налазило запуштено црквиште и мала црква. У близини је живео монах Георгиос Хиландариос, Грк који је благословио долазак Светог Саве.

У знак захвалности том монаху, Свети Сава је манастиру дао име Хиландар. Овај гест, према предању, имао је симболично значење, захвалност за благослов онога ко је на том месту раније живео и духовно га чувао.

Хиландар као део Свете горе

Манастир Хиландар налази се на Светој гори, монашкој републици која је аутономна територија у оквиру Републике Грчке. Света гора обухвата двадесет манастира – седамнаест грчких и три словенска: руски манастир Пантелејмон, бугарски Зограф и српски Хиландар.

Манастиру Хиландару припада око десет хиљада хектара земље, што представља значајан део територије Свете горе. Због тога се често истиче да је Хиландар „кућа свих Срба“, како је записао и сам Свети Сава.

Он је оставио и поруку српском народу да свака мушка српска глава током живота треба макар једном да посети Хиландар, али и да о њему брине као о својој кући – молитвом, посетама или на било који начин на који може да помогне.

Духовна веза са Српском православном црквом

Веза између манастира Хиландара и Српске православне цркве је снажна и духовна, али не и управна. Јурисдикцијски, Хиландар припада Васељенској патријаршији, као и сви манастири на Светој гори.

То значи да патријарх и институције Српске православне цркве немају управљачка овлашћења над манастиром. О животу и раду Хиландара одлучују игуман и братство манастира, док се о важнијим одлукама обавештава Васељенска патријаршија.

Чемпреси на којима расту крстолике шишарке

У манастирском комплексу налазе се и вековима стари чемпреси, које монаси називају „разгледницом Хиландара“. Они су познати по својим шишаркама у чијем се средишту види облик крста.

Још једно значајно место у манастиру заузима маслина коју је, према записима, посадио цар Душан када је боравио у Хиландару 1347. године. Та маслина и данас рађа, више од шест векова након што је посађена.

Према монашком предању, сваки део Хиландара повезан је са неком светињом или догађајем из дуге историје овог манастира, због чега се верује да свака стопа овог простора носи посебно духовно значење.