Србија поново земља железнице

Србија поново постаје земља железнице. Поред нових ауто-путева, градимо и обнављамо пруге широм државе, чиме подижемо српску железницу на највиши ниво последњих деценија.

Република Србија се данас налази у епицентру најинтензивнијег инфраструктурног развоја у својој модерној историји, у којем модернизација железничког саобраћаја заузима један од приоритета. Кроз реализацију капиталних пројеката вредних више милијарди евра, држава не само да обнавља деценијама запуштене локалне пруге, већ гради савремене, брзе коридоре који земљу позиционирају као примарно саобраћајно чвориште Централне и Југоисточне Европе.

Брза пруга Београд-Будимпешта

Најистакнутији симбол модернизације представља брза пруга која спаја Србију са централном Европом. У Србији је ова магистрала већ показала свој пун потенцијал, од октобра 2025. године, деоница од Београда до Суботице је у пуној функцији, а возови Интер Цитy (Соко) и Интер Регио саобраћају пројектованом брзином од 200 километара на час.

Тренутни режим путовања још увек подразумева два преседања (у Суботици и Сегедину) како би се стигло до станице Будапест Нyугати, што продужава време путовања уз цену карте од 32 евра из Београда. 

Мађарски део трасе финансира се средствима Извозно-увозне кинеске банке уз примену кинеских техничких решења. Како би се задовољили строги прописи Европске уније и стандарди за Европски систем управљања возовима (ЕТЦС), ангажовано је немачко Удружење за техничке прегледе (ТУВ).

Препреке око лиценцирања сигналних система превазиђене су употребом најсавременије хибридне технологије. Ова технологија омогућава возовима да кроз Мађарску безбедно саобраћају брзином до 160 километара на час, чак и у условима драстично смањене видљивости.

Време путовања између Београда и Будимпеште биће скраћено на невероватних 160 минута (тачно 3 сата вожње).

– Формирана је нова, приступачнија цена карте на релацији Београд-Будимпешта.

– Овим пројектом оживљава легендарна линија ЕуроЦитy Авала, која ће директно повезати Београд и Беч. Путовање до аустријске престонице трајаће око 6 сати без преседања (Београд-Будимпешта 3х, Будимпешта-Беч 2х и 40м).

– За превоз се уводе нови ЦРРЦ електромоторни возови који достижу брзине до 200 км/х.

Док северна магистрала улази у своју финалну фазу, масивни грађевински напори усмеравају се ка југу Србије. Председник Републике Србије Александар Вучић је ову магистралу јасно дефинисао:

– Железничка пруга Београд-Ниш је жила куцавица и надовезује се на Суботица-Нови Сад-Београд. И ту ће ићи негде 160, негде 200 километара на сат возови.

Целокупан пројекат модернизације пруге Београд-Ниш дуге 230 километара процењен је на 2,77 милијарди евра, при чему је Европска унија обезбедила изузетан грант у износу од 600 милиона евра. Делегација ЕУ у Србији и надлежно Министарство налазе се пред расписивањем јавне набавке за модернизацију Деонице 3 (Параћин-Трупале), чија укупна дужина износи 79,7 километара.

Поддеоница Параћин-Сталаћ (20,8 км)

Пројектована за максималну брзину од 200 км/х. Радови обухватају изградњу 12 денивелисаних прелаза, 8 мостова и пропуста, 17 пропуста испод пруге и два пешачка подвожњака. Траса великим делом прати постојећу, али уз неопходна просторна прилагођавања.

Поддеоница Ђунис-Трупале (37,7 км)

Пројектована за брзину од 160 км/х. Технички веома захтевна деоница која захтева изградњу 18 денивелисаних прелаза, 14 мостова, 15 потпорних зидова и 18 пропуста. Један од кључних објеката биће потпуно нови тунел Ђунис, дужине 580 метара, који ће побољшати геометрију трасе пре уласка у насеље Витковац. Траса пролази пратећи ток Јужне Мораве, захтевајући пажљива измештања и корекције кривина у насељима Доњи Љубеш, Срезовац, Горњи Љубеш, Корман, Трњане, Доњи Адровац, Прћиловица и Житковац. Пројектанти су посебну пажњу посветили имплементацији провидних и непровидних звучних баријера и минимизовању рушења стамбених објеката у центрима ових села.

Повезивање са Истоком: Пруга Ниш-Димитровград

Од кључне важности за конкурентност Србије као транзитне државе јесте обнова пруге Ниш-Димитровград, јединог дела Коридора X који до сада није био електрификован. Ова магистрала представља директну везу Србије и Бугарске, којом се свакодневно обавља транспорт масивних количина робе из Турске и са Блиског истока.

У оквиру овог пројекта, чија се вредност финансира из зајма Европске инвестиционе банке и бесповратних средстава из Инвестиционог оквира за Западни Балкан, радови се одвијају у четири компоненте:

1. Грађевинска реконструкција: Припрема за електрификацију деонице Сићево-Станичење-Димитровград (80 км).

2. Обилазница око Ниша: Изградња једноколосечне трасе обилазне пруге око града Ниша (22 км) која ће трајно изместити тежак теретни саобраћај из центра града.

3. Електрификација и сигнализација: Постављање контактних мрежа, СС и ТТ уређаја на 86 километара трасе.

4. Наѕор и пројектовање: Независни експертни наѕор.

У јулу 2025. године започети су радови на трећој фази, на деоници Суково-Димитровград дугој 10,2 километра. Захваљујући модернизацији доњег и горњег строја пруге, брзина на овој деоници биће подигнута са досадашњих просечних 30 км/х на 120 км/х, обезбеђујући неупоредиво бржи, ефикаснији и безбеднији саобраћај. Поред ове трасе, председник је истакао и посебан значај за исток Србије који носи планирана пруга Рума-Шабац-Лозница-Зајечар-Прахово у дужини од 74 километра.

Брза пруга од аеродрома “Никола Тесла” до Сурчина

У Београду је пред завршетком пројекат вредан 188 милиона евра који ће престоницу уочи Експа 2027 сврстати у ред малобројних метропола са директном и брзом железничком везом између аеродрома и центра града.

Реч је о регионалној, двоколосечној и потпуно електрифицираној прузи дугој 18 километара, подељеној у две деонице:

• Земун Поље – Аеродром “Никола Тесла” (11 км)
• Аеродром – Национални стадион / Експо комплекс (7 км)

На овом инжењерски сложеном градилишту непрекидно ради више од 500 људи и 200 инжењера. Траса обухвата шест значајних објеката, четири моста (укључујући онај преко ауто-пута Е-70, изграђен без обуставе друмског саобраћаја), један вијадукт и надвожњак. Путници ће користити станице Земун Поље и Национални стадион, те стајалишта Сингидунум, Аеродром и Сурчин.

Како је нагласила министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић:

– Овај пројекат не значи само удобност и сигурност. Изградњом ове пруге, наши грађани и сви они који дођу у Београд, биће за 15 до 20 минута у центру града.

За потребе ове линије обезбеђено је девет нових кинеских електромоторних возова прилагођених за брзине до 120 км/х, са процењеним потенцијалом од 10.000 путника дневно (3,5 милиона годишње), што ће бити кључно за спречавање саобраћајног колапса у престоници.

Успостављањем редовног путничког железничког саобраћаја на новом мосту преко реке Тамиш код Томашевца, званично је обновљена и модернизована кључна саобраћајна артерија на правцу Панчево – Зрењанин – Кикинда. Отварање овог капиталног објекта, у чију је изградњу инвестирано 12,5 милиона евра, представља историјски тренутак за саобраћајну инфраструктуру Баната, с обзиром на то да је реч о железничкој вези која Зрењанин, преко Панчева, спаја са Београдом.

Укупна дужина моста је 120 метара. Ослања се на четири стубна места, од којих су два позиционирана директно у речном кориту. Распон између стубова износи 40 метара. Изграђено је око 1.200 метара потпуно новог колосека. Радови су подразумевали уградњу између 24.000 и 25.000 кубика материјала у цементом стабилизован насип, полагање око 170 тона шина и инсталацију између 1.700 и 1.800 железничких прагова. У зони изградње новог моста извршена је и неопходна регулација корита реке Тамиш.

Крагујевац и запад Србије

Паралелно са путничким коридорима, држава финансира и развој карго инфраструктуре неопходне за индустријске зоне. На иницијативу града Крагујевца, а по уговору са ЈП Инфраструктура железнице Србије, у току су припремне активности на реализацији пројекта од посебног значаја – изградње железничке пруге Собовица-Лужнице-крак Баточина.

Ова потпуно нова пруга, укупне дужине 15,17 км (уз 0,89 км индустријског колосека), директно ће повезати огромну индустријску зону Мајнд Парк са пругом Лапово-Краљево.

Процењена вредност ове инвестиције износи око 39 милиона евра. У почетку намењена транспорту материјала и готових трамваја, пруга би у каснијој фази требало да буде оспособљена и за превоз путника.

“Значајнији, успешнији и већи развој Србије”

Важно је напоменути и да се инфраструктурни развој одвија синхронизовано, о чему сведочи податак да се актуелна брза друмска саобраћајница Рума-Шабац-Лозница (са продужетком ка граничном прелазу Мали Зворник) налази у коридору постојеће железничке пруге са којом се на више места укршта, што изискује комплексна просторна решења у том делу земље.

Председник Републике Србије Александар Вучић је, приликом представљања националне стратегије Србија 2030, детаљно мапирао путању овог развоја. Председник је истакао уверење у изнете циљеве:

– Али, ја верујем да хоћемо зато што сада знамо ко ради брзо, ко ради спорије, знамо са ким можемо да радимо и верујем да та искуства нам значе и да су се људи охрабрили, да су схватили да морамо да радимо и да градимо одговорно, али да морамо да радимо и да градимо, а не да нас политика заустави у градњи и напретку инфраструктуре.

Говорећи о укупном обиму радова који обухватају још 929 километара пруга, он је нагласио историјски контекст овог подухвата:

– Ако успемо да све то урадимо, а то је укупно још 929 километара, ако то стигнемо, то је онда значајнији, успешнији и већи развој Србије много него што је био после Другог светског рата.