Društvo
Dogodilo se na današnji dan – 15. avgust
Danas je subota, 15. avgust, 227. dan 2026. godine. Do kraja godine ima 138 dana.
1057 – Poginuo je škotski kralj Magbet, čiji je život inspirisao engleskog pisca Vilijama Šekspira da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama.
1534 – Španski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatolički jezuitski red (Societas Iesu), koji je papa Pavle III priznao šest godina docnije.
1769 – Rođen je francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope. Istakao se 1793. u borbi protiv Engleza kod Tulona, kada je, u 24. godini, postao general. U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797. ukinuo je Mletačku republiku. Posle pohoda na Egipat, državnim udarom 1799. zaveo je režim konzulstva, uzevši neograničenu vlast kao „prvi konzul“, a od 1802. kao „doživotni konzul“. Reformisao je administraciju, prosvetu, finansije i sudstvo, dao Francuskoj nov krivični i građanski zakonik (Napoleonov kodeks). Zaključio je konkordat s papom Pijem VII i normalizovao odnose Vatikana i Francuske. Proglasio je sebe za cara 1804. Pobedama 1805. kod Ulma i Austerlica primorao je Austriju na mir. Zaratio je s Pruskom 1806, tukao je kod Jene i Auerštata i 1807. primorao na mir pod veoma teškim uslovima. Pokušao je da pokori Španiju i 1808. postavio je brata Žozefa za španskog kralja. Napoleonove pobede od 1805. do 1809. omogućile su prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Godine 1812. krenuo je u pohod na Rusiju, predvodeći vojsku od 600.000 ljudi sastavljenu od skoro svih evropskih nacija. I pored činjenice da je uspeo da zauzme Moskvu, u Rusiji je katastrofalno poražen. Nakon poraza kod Lajpciga 1813. saveznici (Rusi, Englezi, Prusi, Austrijanci) ušli su u Pariz krajem marta 1814, a Napoleon je prognan na sredozemno ostrvo Elba. Odatle je pobegao i vratio se u Pariz marta 1815, ali je već u junu konačno potučen kod Vaterloa i prognan na ostrvo Svetu Jelenu u Atlantskom okeanu, na kojem je umro kao britanski zatočenik. Ima indicija da je otrovan.
1771 – Rođen je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog istorijskog romana. Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku narodnu pesmu „Hasanaginica“. Dela: romani „Veverli“, „Gaj Manering“, „Starinar“, „Rob Roj“, „Ajvanho“, „Kenilvort“, „Kventin Dervard“, „Grof Robert“.
1914 – Započela je Cerska bitka. Posle upada u Srbiju 200.000 austrougarskih vojnika, Srpska vrhovna komanda prebacila je oko 180.000 vojnika u severozapadnu Srbiju, shvativši u kom rejonu je koncentrisan napad. Sukob je započeo u noći između 15. i 16. avgusta na padinama Cera. Zahvaljujući strategiji srpske komande, do 24. avgusta u Srbiji nije ostao nijedan austrougarski vojnik, izuzev 4.500 zarobljenika. Cerska bitka prva je saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu i izuzetno je podigla ugled Srbije i njene vojske. Pobeda Srba omela je Austrougarsku da na vreme koncentriše trupe na ruskom frontu.
1914 – Prolaskom broda „Ankon“ otvoren je Panamski kanal, dug 81,6 kilometara, koji u najužem delu Srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920, a gradnja, koju je 1889. započeo graditelj Sueckog kanala, Francuz Ferdinan de Leseps, a SAD preuzele 1901, praćena je finansijskim aferama, pritiscima i vojnim intervencijama. Zbog klimatskih prilika broj umrlih radnika bio je ogroman. Tokom izgradnje kanala SAD su ustanovile i jednu novu državu – Panamu, pošto nisu bile zadovoljne uslovima koje im je dala Kolumbija, čiji je Panama bila sastavni deo.
1917 – Boljševici su poslednjeg ruskog cara Nikolaja II i njegovu porodicu izveli iz rezidencije u Carskom Selu kod Petrograda da bi ih otpremili u Sibir. Docnije su prebačeni u Jekaterinburg na Uralu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), gde su ih pobili jula 1918.
1924 – Rođen je engleski pisac Robert Okston Bolt, poznat po popularnim, inteligentno pisanim dramama s veštim zapletom, poput „Čoveka za sva vremena“ o životu Tomasa Mora, jedne od najboljih istorijskih drama pisanih u 20. veku. Ostala dela: drame „Trešnja u cvatu“, „Tigar i konj“, „Blagi Džek“, „Braća i sestre“, „Vivat! Vivat Regina!“, „Stanje revolucije“, filmski scenariji „Čovek za sva vremena“ (Oskar za scenario), „Lorens od Arabije“, „Doktor Živago“, „Rajanova kći“.
1925 – Rođen je Oskar Piterson, kanadski džez pijanista i kompozitor. Školovao se u rodnom Montrealu, a postao je poznat nakon nastupa u njujorškom Karnegi Holu 1949. Osvojio je brojne nagrade i priznanja, uključujući i nagradu „Gremi“ za životno delo 1997, kao i priznanje Međunarodne asocijacije za džez obrazovanje. Nosilac je najvišeg kanadskog civilnog priznanja – Ordena Kanade, i prvi živi Kanađanin čiji je lik dospeo na poštansku marku. Oskar Piterson bio je jedan od najvećih muzičara u istoriji džeza uopšte.
1947 – Akt o nezavisnosti Britanske Indije stupio je na snagu. Tim činom su, posle 180 godina kolonijalne vladavine Britanije, oformljene suverene države Indija i Pakistan. Do podele negdašnje Britanske Indije došlo je zbog verskog rascepa. Indijsku uniju mahom je naseljavalo hinduističko stanovništvo, a Pakistan muslimansko. Muslimanski Pakistan se kasnije pocepao na dve države (te teritorije nisu bile teritorijalno povezane), na Bangladeš i današnji Pakistan.
1948 – Južna Koreja je postala nezavisna država pod nazivom Republika Koreja, s predsednikom Singmanom Rijem.
1949 – Umro je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika. U ratu je sa srpskom vojskom prošao povlačenje preko planinskih vrleti do Jadrana 1915, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu diplomirao prava. Od 1923. radio je u diplomatskoj službi, u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je i umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama „Otkrovenje“ smatrana je najznačajnijom zbirkom srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, zatim o Prvom svetskom ratu roman „Dan šesti“. Ostala dela: roman „Burleska gospodina Peruna boga groma“, lirska proza „Ljudi govore“, putopis „Afrika“, drama „Sibinjanke“.
1950 – U zemljotresu u severoistočnoj indijskoj državi Asam poginulo je više od 1.000 ljudi.
1960 – Proglašena je nezavisnost afričke države Kongo (Brazavil), koja je od 1886. bila francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo. Kao kolonija, Francuski Kongo bio je sastavni deo Francuske ekvatorijalne Afrike.
1962 – Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, najvišeg vrha u zapadnoj Evropi, kojim je francuski turistički centar Šamoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste.
1971 – Bahrein je stekao nezavisnost posle 150 godina britanske kolonijalne vlasti.
1975 – Tokom vojnog udara ubijen je predsednik Bangladeša i otac nezavisnosti te azijske zemlje, šeik Mudžibur Rahman, koji je posle sticanja nezavisnosti u januaru 1972. postao prvi predsednik vlade Bangladeša. Prethodno je bio lider Narodnog saveza Bengala.
1979 – U sudaru dva aviona sovjetske kompanije „Aeroflot“ iznad Ukrajine poginule su 173 osobe, svi putnici i članovi posade.
1990 – Predsednik Mihail Gorbačov obnovio je sovjetsko državljanstvo dobitniku Nobelove nagrade za književnost, ruskom piscu Aleksandru Solženjicinu, koji je 1974. bio prinuđen da emigrira na Zapad.
1994 – U Sudanu je uhapšen i odmah izručen Francuskoj Iljič Ramires Sančez, poznat kao „Karlos Šakal“, čuveni terorista.
1995 – Japan je, 50 godina posle okončanja Drugog svetskog rata na Pacifiku, prvi put jasno naglasio žaljenje zbog ratnih akcija u regionu.
1998 – U najtežem pojedinačnom terorističkom napadu u Severnoj Irskoj tokom 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag poginulo je 29 ljudi. Severna Irska ima status jedne od krunskih zemalja unutar Ujedinjenog Kraljevstva.
2001 – Makedonska vlada formalno je dozvolila razmeštaj 3.500 vojnika NATO-a radi oduzimanja oružja od pobunjenih Albanaca.
2003 – U pismu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Libija je preuzela odgovornost za eksploziju bombe u avionu „Pan Amerikena“ iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 lica.
2005 – Indonežanska vlada i pobunjenici potpisali su sporazum o završetku višedecenijskog oružanog sukoba između centralne vlade iz Džakarte i separatista sa Sumatre.
2007 – U zemljotresu koji je pogodio Peru poginulo je 510 osoba. Razaranje je bilo najveće u pustinjskoj oblasti na jugu Perua, u gradovima Ika i Pisko, oko 200 kilometara jugoistočno od glavnog grada Lime. Jačina potresa u epicentru iznosila je osam stepeni Rihterove skale.
2008 – Umro je Džeri Veksler, pionir „ritam & bluza“ i muzički producent. Koosnivač je kultne muzičke kuće „Atlantik Rekords“, koja je napravila revoluciju u svetu crnačke muzike, posebno takozvanog „južnjačkog soula“. Kao producent Veksler je lansirao brojna velika imena, poput Reja Čarlsa, Arete Frenklin, Vilsona Piketa, Otisa Redinga, Vilija Nelsona, Šer i Dastija Springfilda. Bio je producent i Boba Dilana i sastava „Led Cepelin“. Sarađivao je i sa Santanom, Džordžom Majklom i grupom „Dajer Strejts“.
2013 – Preminuo je Žak Verže, francuski advokat svetskog ugleda. Proslavio se odbranom Alžiraca tokom rata za nezavisnost te zemlje. Često je branio ozloglašene poput Klausa Barbija, Karlosa Šakala i Tarika Aziza, pa je otuda prozvan „đavolji advokat“.
2019 – Preminuo je Dobrilo Nenadić, srpski književnik. Po zanimanju inženjer agronomije, Nenadić je najzaslužniji za masovno širenje kulture maline, koja je postala jedan od glavnih izvoznih artikala srpske poljoprivrede, prvo u oblasti njegovog Arilja, a onda i širom Srbije. Već njegov prvi objavljeni roman „Dorotej“ bio je, 1978. godine, najčitanija knjiga Narodne biblioteke Srbije. Druga dela: „Kiša“, „Despot i žrtva“, „Brajan“, „Sablja grofa Vronskog“, „Pobednici“, „Gvozdeno doba“, „Hermelin“.
2019 – Na tvrđavi Novo Brdo, u Kosovskom Pomoravlju, kao i kod ostataka tamošnje crkve Svetog Nikole, istaknute su zastave privremenih institucija u Prištini. Novo Brdo, grad i tvrđavu, među najvažnijima u srednjovekovnoj Srbiji, sagradio je kralj Milutin krajem 13. veka.
2020 – Umro je Antonije Đurić, srpski novinar i publicista. Osim redovnog novinarskog posla, veoma zapaženo se bavio istorijskom publicistikom, s velikim tiražima. Kao politički protivnik režima u socijalističkoj Jugoslaviji, sedam godina je proveo u zatvorima. Dela: „Solunci govore“, „Za čast otadžbine“, „Crvena kuga“.
2021 – Avganistanski Talibani zauzeli su Kabul, okončavši zaposedanje cele zemlje. Snage SAD, sa saveznicima, zauzele su Avganistan decembra 2001. Dotadašnji predsednik Avganistana Ašraf Gani napustio je zemlju.
2025 – U Enkoridžu, na Aljasci, sastali su se predsednici SAD i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin. Centralna tema bila je izvesno pitanje Ukrajine.
2025 – U Pekingu su započele Svetske igre humanoidnih robota. Približno 500 učesnika nadmetalo se u fudbalu, kik-boksu, atletici i trkama.
