Društvo
Dogodilo se na današnji dan – 7. avgust
Danas je petak, 7. avgust, 219. dan 2026. godine. Do kraja godine ostaje 146 dana.
1830. Francuska skupština izabrala je za kralja Francuske Luja Filipa, nakon pada Šarla X Burbonskog u Julskoj revoluciji. Novi monarh ostao je upamćen u istoriji kao „kralj građanin“, jer je, za razliku od svog prethodnika, poštovao parlamentarizam.
1834. Umro je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar, koji je 1801. godine izumeo mehanički tkački razboj, nazvan njemu u čast „Žakarova mašina“.
1858. Kraljica Viktorija odabrala je Otavu za prestonicu Kanade, tada Britanske Severne Amerike, a od 1867. Dominiona Kanada.
1859. Rođen je srpski glumac, reditelj i pisac pozorišnih komada, humorističkih feljtona i komedija Ilija Stanojević, poznat kao Čiča-Ilija, najpopularniji komičar svog vremena. Četiri godine radio je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a potom u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je humorističko delo „Dorćolska posla“, kao i komediju „Potera“ (sa Jankom Veselinovićem). Bio je svojevrsni simbol beogradske Skadarlije. Upamćen je po ulogama Papa-Naska („Dorćolska posla“), Kir Janje („Tvrdica“), Vula Pupavca („Podvala“), Kalče u „Ivkova slava“, Srete čizmara („Zla žena“), Štancike („Izbiračica“), Falstafa („Vesele žene“), Tkača Cedulje („San letnje noći“), Polonija („Hamlet“) i Kasija („Julije Cezar“).
1876. Rođena je holandska igračica Margareta Gertruda Zele, poznata po nadimku Mata Hari („Jutarnje oko“), koji je dobila dok je živela na Javi, pre Prvog svetskog rata. Java se tada nalazila u sastavu Holandske Istočne Indije, današnje Indonezije. Kao navodni nemački špijun streljana je u blizini Pariza oktobra 1917. godine.
1895. Otvorena je prva međunarodna izložba moderne umetnosti u Veneciji, koja se od tada održava svake druge godine.
1900. Umro je nemački revolucionar Vilhelm Libkneht, jedan od osnivača Druge internacionale 1889. godine. Učestvovao je u revolucijama 1848. i 1849. u Nemačkoj, potom je emigrirao i u Londonu godinama sarađivao sa Karlom Marksom. Po povratku u otadžbinu osnovao je Socijaldemokratsku partiju Nemačke, a od 1874. godine nekoliko puta je biran u Rajhstag (nemačku skupštinu).
1912. Rusija i Japan potpisali su sporazum o podeli interesnih sfera u Mongoliji i Mandžuriji.
1920. Rođen je srpski novinar Sergije Lukač. Osnivač je Katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je radio kao profesor do 1985. godine. Bio je urednik NIN-a. Prevodeći dela Remarkа, Tvena i Gustava Švaba, dao je značajan doprinos književnom prevođenju. Posthumno je objavljena njegova knjiga, zbornik odabranih tekstova „Odrazi vremena“.
1938. Umro je ruski pozorišni glumac, teatrolog i reditelj Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898. godine, na čijem se čelu, kao umetnički rukovodilac, nalazio do kraja života. U režiji i glumi insistirao je na takozvanom pozorišnom realizmu, naglašavajući da glumac uvek mora da se uživi u ulogu. Njegov koncept poznat je kao „Sistem Stanislavskog“. Dela: „Moj život u umetnosti“, „Glumčev rad nad sobom“.
1941. Umro je indijski pisac i filozof Rabindranat Tagore, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. godine, za koga se smatra da je jedan od najznačajnijih književnika svog vremena. Napisao je više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, najmanje osam tomova pripovedaka, više od 2.000 pesama i mnoštvo eseja. Pisao je na govornom bengalskom jeziku, odbacivši književni jezik, a svoju poeziju sam je prevodio na engleski. Njegovo delo odlikuju snaga i jasnoća misli, dostojanstvena emotivnost, ali i duboka društvena odgovornost, sa naglaskom na povezivanje istočne i zapadne kulture. Dela: zbirke pesama „Gradinar“, „Gitandžali“, zbirke pripovedaka „Grupa priča“, „Zlatan čamac“, „Kasna žetva“, „Snovi“, „Nuđenja“, roman „Gora“, lirske drame „Čitra“, „Malini“, publicistički rad „Nacionalizam“.
1942. Počelo je iskrcavanje američkih desantnih snaga na ostrvo Gvadalkanal u grupi Solomonskih ostrva, čime je označen početak ofanzivnih dejstava saveznika na Pacifiku u Drugom svetskom ratu. Japanci su na Gvadalkanalu izgradili vazdušno uporište radi napada na američke konvoje koji su plovili prema Australiji. Već prvog dana zauzet je glavni cilj, Hendersonov aerodrom, ali je usledio iznenadni japanski protivnapad, tako da je prava bitka za ostrvo tek počinjala. Amerikanci su potpuno ovladali Solomonskim ostrvima tek u februaru 1943. godine.
1945. Sovjetski Savez je u Drugom svetskom ratu objavio rat Japanu, u skladu sa zaključcima vođstva antihitlerovske koalicije. Sovjetske jedinice sa milion i po vojnika, 5.556 tenkova i 3.466 aviona prodrle su u Mandžuriju, koja je pod imenom Mandžukuo bila japanska kolonija, a potom i u Koreju. Japanska Kvantunška armija je poražena i 21. avgusta obustavila je otpor. U kratkotrajnom ratnom okršaju poginulo je 60.000, a zarobljeno 600.000 japanskih vojnika.
1957. Umro je američki filmski glumac Oliver Norvel Hardi, simpatični „debeljko“, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i danas zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: „Mi iz Oksforda“, „Dva dobra drugara“, „Fra Đavolo“, „Veliki posao“, „Udri brigu na veselje“, „Naša žena“, „Na divljem zapadu“.
1960. Obala Slonovače proglasila je nezavisnost od Francuske. Do tada je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.
1989. Umrla je Mira Trailović, pozorišna rediteljka, godinama jedna od najdominantnijih ličnosti srpskog, ali i svetskog teatra. Osnovala je 1956. godine pozorište „Atelje 212“, a potom i BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu Nansiju 1983. i 1984. godine. Kao rediteljka predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde, poput Joneska, Sartra, Olbija, Eliota i Vitkjeviča. Upamćena je i njena kultna postavka mjuzikla „Kosa“.
1990. Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele odustao je, posle 29 godina, od oružane borbe protiv vlasti bele manjine i režima aparthejda, a zauzvrat je vlada Južne Afrike prihvatila razgovore o okončanju sistema aparthejda.
1998. U eksplozijama dva automobila-bombe ispred američkih ambasada u Keniji i Tanzaniji, koje su podmetnuli islamski teroristi, poginulo je najmanje 215 osoba u Najrobiju i 11 u Dar es Salamu, dok je više od 5.000 ljudi ranjeno.
1999. Francuski vojnici iz sastava Kfora silom su sprečili oko hiljadu albanskih demonstranata da preko mosta na Ibru uđu u severni deo Kosovske Mitrovice, pretežno nastanjen Srbima, najverovatnije u nameri da i iz tog dela potisnu Srbe, kao što se dogodilo u južnim delovima Kosova i Metohije.
1999. U rusku autonomnu republiku Dagestan iz susedne Čečenije upalo je nekoliko stotina islamskih terorista, pokušavajući da pokrenu talas terorističkih i oružanih akcija poput onih u Čečeniji i ojačaju islamski front na Kavkazu.
2002. Međunarodni monetarni fond odobrio je Brazilu kredit od 30 milijardi dolara za privredni oporavak, najveću sumu u istoriji te međunarodne finansijske institucije.
2003. U eksploziji bombe ispred jordanske ambasade u Bagdadu poginulo je najmanje 11 osoba.
2003. Indonežanski sud izrekao je smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, umešanom u bombaški napad na ostrvu Bali godinu dana ranije, kada su poginule 202 osobe, mahom strani turisti.
2008. Preminuo je Novica Petković, teoretičar književnosti, kritičar i profesor srpske književnosti 20. veka na beogradskom Filološkom fakultetu. Bio je lektor na univerzitetima u Moskvi i na Humboltovom univerzitetu u Nemačkoj, a bavio se i prevođenjem ruskih semiotičara. Dobitnik je nagrada „Milan Bogdanović“ za najbolji rad iz istorije književnosti, nagrade Matice srpske „Mladen Leskovac“ za najbolji prevod, kao i nagrade Vukove zadužbine za životno delo – kritičko izdanje „Sabranih dela Momčila Nastasijevića“. Druga dela: „Slovenske pčele u Gračanici“, „Poezija u ogledalu kritike“.
2009. Preminuo je Danko Popović, srpski književnik. Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo života. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i televizijskih drama, a postao je poznat romanom „Knjiga o Milutinu“, verovatno najtiražnijim romanom srpske književnosti druge polovine 20. veka. Dela: romani „Gospodari“, „Oficiri“, „Svinjski ujed“, „Udovice“, „Čarapići“, „Kuća Lukića“, „Konak u Kragujevcu“, pripovetke „Svečanost“ i „Kukurek i kost“, knjige eseja „Vreme laži“, „Događaji i priviđenja“, „Na krstu i raskršću“, „Nespokoji“, „Božur i trnje“, „Seobe stare i nove“ i „Četiri vetra“.
2015. Bivši čelnik čileanske tajne službe DINA (Dirección de Inteligencia Nacional), general Manuel Kontreras, umro je u vojnoj bolnici u Santjagu. Kontreras, koji je vodio DINA za vreme vlade Augusta Pinočea, bio je jedan od „arhitekata“ operacije „Kondor“, koja je podrazumevala uvođenje vojnih uprava i koordinisanu političku represiju širom Latinske Amerike, usmerenu protiv političkih pokreta suprotnih interesima SAD. Posle demokratizacije Čilea osuđen je na čak 500 godina zatvora, ali mu čin generala nije oduzet.
2020. U nesreći aviona kompanije Er Indija, koji je sleteo u Kalikutu u Kerali, Indija, poginula je 21 osoba, dok je više od stotinu povređeno. Letelica, koja je dolazila iz Dubaija, skliznula je sa piste i prepolovila se. Nesreći su verovatno doprinele jake kiše. Avion je vraćao državljane Indije koji su zbog pandemije koronavirusa ostali „zaglavljeni“ na Bliskom istoku.
