Мали привредницима представио Националну стратегију развоја Србије до 2035. године

Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали представио је привредницима Националну стратегију развоја Србије до 2035. године и истакао да је реч о најзначајнијем и највећем програму усмереном ка убрзању раста и развоја наше економије и земље, саопштило је Министарство финансија. Мали је нагласио да је предвиђено укупно 48 милијарди евра нових инвестиција при чему је програм до 2030. године вредан 17 милијарди евра, а за период 2030-2035. још 31 милијарду евра. Нагласио је значај мира и стабилности, посебно у тренутним околностима у свету, и додао да су нове технологије, образовање и развој радне снаге главни носиоци будућег развоја државе. „Привреда у пословним плановима акценат треба да стави на повећање ефикасности и профитабилности. Аутоматизација и дигитализација пословних процеса као и развој људских потенцијала треба да су вам у фокусу“, поручио је он привредницима. Према његовим речима, у наредним годинама ће бити реализовано око 75 пројеката у области образовања, укупне вредности око 220 милиона евра, а који укључују изградњу и реконструкцију школа и вртића. „Посебан значај има развој дуалног образовања, јер то омогућава младима да стичу практична знања и лакше пронађу посао, а веома је важна и сарадња са иностраним универзитетима“, нагласио је он на скупу коме су присуствовали чланови Управног одбора ПКС и представници водећих компанија. Истакао је и да се Србија убрзано позиционира и као држава која развија нове технологије, посебно у области вештачке интелигенције, роботике и дигитализације. Указао је на значај развоја вештачке интелигенције и промена које она доноси, и подсетио да је планирана изградња нових дата центара у Нишу и Новом Саду, као и проширење постојећих капацитета у Београду и Крагујевцу. Говорећи о повећању животног стандарда, истакао је да је то питање увек приоритет Владе Србије. „Основу раста животног стандарда чини повећање плата, пензија и минималне зараде. Према пројекцијама, до 2030. године просечна плата требало би да достигне 1.700 евра, пензија 750 евра, а минимална зарада 760 евра“, рекао је Мали. Додао је да ће се наставити и са улагањима у здравство, које представља један од најважнијих сегмената развоја друштва, а посебна пажња биће посвећена подршци породицама и пронаталној политици. Истакао је и да су планирана значајна улагања у саобраћајну инфраструктуру, путну и железничку, као и унапређење комуналне инфраструктуре. Осврћући се на актуелне макроекономске показатеље, навео је да је удео јавног дуга у БДП 41,5 одсто, док је просек еврозоне 88,5 одсто. Незапосленост је смањена на 8,7 одсто у 2025. години, док је запосленост на нивоу од 51,2 одсто. Према његовим речима, очекивања су да ће 2027. године БДП земље прећи границу од сто милијарди евра, а 2030. године се очекује да БДП достигне 133 милијарде евра. „Циљ нам је модерна, стабилна и економски снажна Србија у којој грађани виде своју будућност. Стратешко планирање, улагање у људске ресурсе и стварање услова за демографску обнову земље остају наши најважнији приоритети“, закључио је Мали. Председник ПКС Марко Чадеж навео је да састанку присуствују менаџери 30 највећих пословних система у Србији из 20 различитих сектора који обухватају готово целокупну привреду – од пољопривреде и енергетике, преко ИКТ и финансија, до туризма и инфраструктуре. „Ови системи окупљају око 300 компанија, запошљавају више од 100.000 људи, извозе на 115 тржишта у вредности већој од три милијарде евра и учествују са око 10 одсто у укупном извозу Србије“, рекао је Чадеж. Истакао је да је важно да привреда буде директно укључена у разговоре о приоритетима будућег економског развоја. Најавио је наставак дијалога државе и привреде у наредном периоду, кроз активности Центра за привредне иницијативе и брза решења ПКС, укључујући и разговоре у регионалним привредним коморама. Током дискусије, привредници, директори компанија из свих делова Србије, похвалили су новине и свестраност стратегије развоја Србије и указали на значај улагања у све сегменте, од инфраструктуре и пољопривреде до образовања, ИКТ, дигитализације и примене вештачке интелигенције, посебно у сектору малих и средњих предузећа. На скупу у ПКС разговарало се о развоју тржишта капитала, фискалној политици и борби против сиве економије, како би се привреда што успешније прилагодила новим технолошким и тржишним изазовима.